Udareni u državu

0
37

Ako se po prvoj nedelji može poznati godina, meseci pred nama će obilovati teorijama zavere, obojenim revolucijama i kontrarevolucijama, skokovima cena, padovima pravde i morala. I jednom opštom zbunjenošću koja nije posledica pijanstva u najluđoj noći već traganja za odgovorima na pitanja – kud da se denem, gde da pobegnem?

Corax za Danas

Neka bude magičan početak godine, rekao je Dodik svojim potčinjenima, potpuno gubeći iz vida da će umesto u istoriju ući u karikaturu. Agilni RTRS promptno je javio da su banjalučani osetili novogodišnju čaroliju. Neko je, potom, osetio pendrek čaroliju u predelu bubrega, neko čaroliju zatvorske ćelije, a neko i neverovatnom čarolijom osvanuo kao lice sa poternice. Međutim, veliki mag se nije tu zaustavio nego je, uz svo samopouzdanje koje bi fasciniralo ne samo Daninga, nego i Krugera koji je u ovom dvojcu bio zahtevniji, obznanio da je samo zahvaljujući čaroliji sprečen državni udar. Čaroliji u pendreku.

Čarolijom je nestao i Davor Dragičević, a javnost utihnula u iščekivanju raspleta ove misterije. Gde je taj čovek? Da li je živ? Ne bi se usudili da ga povrede? Ili bi? I dok građani među sobom šapuću, jer smo već ušli u fazu da bi svaki glasan poklič “Pravda!” mogao da vas čarolijom smesti iza rešetaka, režim neumorno brane razni savetnici i plaćeni analitičari tvrdnjama da iza svega stoji Amerika/London/Soroš/strani centri moći.

Tako se oglasio i uvek lucidni Obrad Kesić koga, uzgred budi rečeno, ne treba mešati Zoranom Kesićem koji je krajnje pozitivan i simpatičan lik.

Ovaj Obrad je poznat kao privatni korisnik gomile javnih para koje je potrošio lobirajući za našu stvar u Americi. Rezultat ipak nije loš po nas jer su tu stvar dobili samo Dodik i Špirić. Njih su metnuli na crnu listu, a mi smo, nekom čarolijom, ostali na beloj. Ukazuje sad, naš savetnik Kesić na opasnost od “Pravde za Davida” koja priziva intervencionizam, i to onaj londonski, najgori od svih. Može se i tako gledati na bespomoćnog koga u školskom dvorištu mlati siledžija. Ipak, prirodna reakcija je da potražite pomoć nastavnika. A zna se ko su tutori naših siledžija i ko ih kontroliše.

Nova godina je donela i nove cene. Pod parolom: “Što ste pušili, popušili ste” najpre su poskupele cigarete. Potom su na snagu stupile ekološke takse na automobile. Usledila je najava poskupljenja struje, najpre za privrednike, a poznajući stvari ovde, uslediće i za ostale. To je taj kontinuitet neophodan za sreću podanika širom zemlje – poznata praksa peglanja manjka u javnoj kasi preko leđa građana. Ministar resorni Petar Đokić se nije mnogo osvrtao na ove najave. Navikao da se ne meša mnogo u svoj posao, a opet, prezadovoljan ličnim rezultatima rada, pozvao je na stvaranje dobrih dela. Predsednica Cvijanović nam je poručila da ne brinemo jer je Srpska na dobrom putu i da sigurnim korakom ide u bolju budućnost. Slučajući ove poruke postajete sigurni da su pomenuti naučnici Daning i Kruger ovde vršili opite kada su definisali sindrom “manjak znanja, višak samopouzdanja”. A možda se radi o nekom drugom sindromu? Klasičnom bezobrazluku, na primer.

Doduše, njihovo ponašanje i ne treba da čudi kad vladaju u zemlji u kojoj građani imaju problem da na elementarnom nivou razluče šta je ispravno, a šta pogrešno, šta je dobro, a šta zlo. Javnost je i potresao i podelio snimak kolega sa “Žurnala” o kupovini diploma. Ono što smo znali, sada smo svi i videli. Ipak, ova viteška, a možda i donkihotovska borba novinara da poprave sistem dočekana je sa skepsom. Jedni se pitaju – zašto to i čemu, drugi – šta ima da se mešaju, treći – toliko je važnijih problema, četvrti – oštetiše obične ljude koji bi da idu odavde. Šta nam to govori? Pa, da smo popuštajući, sklanjajući se i zatvarajući oči pred svim nepravdama, zloupotrebama i kršenjem zakona, i mi postali saučesnici. Zato ne treba da čudi što relativizujemo i ubistvo. I borbu roditelja. I do nas je.

Nedelja se završila u Beogradu, zajedničkim unošenjem badnjaka. Iako su poruke bile ohrabrujuće, neveselo su izgledali madjioničari sa obe strane Drine. Protesti u Beogradu su iz subote u subotu masovniji, a nezadovoljstvo raste i širi se na druge gradove. Uprkos svim državnim, medijskim i savetničkim resursima koji su upregnuti da se diskredituju organizatori i učesnici, neka fina Srbija se ne slaže sa onim što joj od zemlje pravi aktuelna vlast.

Za razliku od njih, mi nemamo zamerki.

 

 

 

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име