Povuci – potegni

    0
    55

    Potrošismo i jun. Nije nam potrajao možda zato što su se naši prvaci potrudili da ga ispune obećanjma, najavama, naslućivanjima, predviđanjima, pa i priviđenjima. Jednom rečju, gomilom besmislenih stvari i ispraznih priča, tek da nam skrenu pažnju sa bitnog. Što je, jelte, i smisao njihovog delovanja.

    Kad nas Čak Noris povuče

    Najpre su se Dodiku priviđali strani špijuni i unutrašnji neprijatelji zaposleni u zajedničkim institucijama. Zato je ozbiljno zapretio čistačicama i inom sitnom osoblju da onaj za koga proceni da nije lojalan, može slobodno da kupi prnje i leti iz entiteta. Bolje nego da čeka Baju da ga svojeručno izbacuje.

    Ala im je zapretio. Kao da se i ovo malo stanovništva što je ostalo, ne bi iselilo da može. Gledaju oni, moj Milorade, i sami da pobegnu. Samo što to ti sa krova Boske, iz Agapea, ne vidiš. A i što bi video, kad je tebi lepo. Zar, ne?

    Ali nije Dodik jedini koji je imao priviđenja. Recimo, Bogdanić je umislio da je Deda Mraz, videsmo na javnom servisu usred leta, kad mu vreme nije. Deli on sitnoj deci u autobusu šakom, bez kape, a iz koverte. Jal’ su overene knjižice, jal’ su vaučeri za banju Vrućicu, tek, ministar, širokogrud kakvim ga je bog načinio, voli da usreći. Prosto od dragosti i miline puca po šavovima.

    Ljudi, naravno, ne bi bili ljudi da i takvom gestu nisu našli zamerku. Te zloupotrebljava svoju poziciju, te zloupotrebljava decu, a sumnjaju i na zloupotrebu javnog servisa. Ali, kad se još desilo da je neki ministar zloupotrebio bilo šta, pitam ja vas?

    A u Višegradu, pardon, Andrićgradu – spektakl. Otkriven je spomenik nad spomenicima kako reče pesnik. Dodik nas je u prozi obavestio da je bilo povuci-potegni i da je malo falilo da Kusturica odustane od izgradnje. Sreća nas je pogledala, pa je, ovo nacionalno istrajavanje, kako reče, podarilo dobro narodu.

    A koliko je dobro i šta narod misli o tome možda najbolje pokazuje broj đaka prvaka kojih je za samo tri godine za skoro hiljadu manje. Kako je krenulo, u ovom dobru kojim nas obasipaju, biće više spomenika nego učenika po glavi stanovnika.

    Ovde se udara u nacionalnu žicu i busa u junačke grudi samo kod efemernih pitanja. Bitno se rešava nametnutim, sa izraženom servilnošću koja i treba da krasi predstavnike jedne polukolonije.

    Kad smo već kod vazalnog položaja, MMF razmatra da zaustavi novu tranšu zbog najavljenih povećanja plata. Vlada kaže da je sve dobro izračunala. Eto razloga za paniku. Iskustvo govori da će nas taj račun papreno koštati kad dođe na naplatu. Ostaje da se uzdamo u ministra Đokića koji tvrdi da nas u 2019. čekaju manje kreditne obaveze. Ima logke – što se više zadužujete, obaveze su vam manje. Verujemo Perici.

    I dok je premijerka Cvijanović na Solilima ( slučaj ili simbolika?!) dočekala jul u druženju sa penzionerima, Dodiku su društvo pravili direktori “Šuma”. Ona da obeća, a on da namakne. Ima logike. Izbori su koliko sutra, zar ne?

    POSTAVI ODGOVOR

    молимо унесите свој коментар!
    овдје унесите своје име