Pandemija preti opstanku, ali i slobodi medija

0
68

Smanjeni prihodi od oglašivača, izostanak podrške države i rad kao u vanrednom stanju su u očima zaposlenih u medijima obeležili mesece pandemije. Prvi udar su, uz manja ili veća odricanja, preživeli, ali smatraju da bi korona, osim opstanku, mogla da zapreti i slobodi medija.

kiosk-stamps
Štampa je i pre pandemije bila u teškoj poziciji (foto/video Milan Buha)

Piše: Milanka Kovačević/ Media.ba

Iako pandemija još uvek traje, a kraj joj više priželjkujemo nego što se nazire, prve posledice koje je imala na svet medija su očigledne. Analizirajući stanje na samom početku i danas, većina sagovornika iz sveta novinarstva i advertajzinga smatra da se situacija polako popravlja. Ipak, naglašavaju da je u lancu mediji-reklamne agencije-publika došlo do promena koje ćemo morati da prihvatimo kao neku novu “normalnost”.

Finansijski šok za medije

Zajedničko iskustvo je da su prva dva meseca pandemije prihodi medija od marketinga skoro nestali.

“Ako pratimo trendove, imali smo taj black-down tržišta, pogotovo velikih oglašivača. Jednostavno su zaustavili svoje budžete da bi se i oni sami snašli. Da vide u kom pravcu sve to vodi. Možemo reći da je sad situacija nešto bolja, s obzirom na to da je šok koji su svi negde tamo u martu, aprilu i maju imali”, rekao je na onlajn panelu Senad Zaimović direktor marketinške agencije Fabrika.

Ističe da je u septembru došlo do blagog oporavka, ali da su procene da su prihodi medija od oglašavanja u proseku pali za oko 30 odsto. Osim pandemije, veliku ulogu u padu prihoda medija su imale međunarodne online platforme za digitalno oglašavanje.

Kroz precizno targetiranje i male investicije one mogu dosegnuti ono što im je potrebno na određenim tržištima što znači da novac ne dolazi na pojedinačna tržišta nego ostaje negde na računima tih medijskih platformi. Prvenstveno mislim na Guglove servise, a potom i ostale društvene mreže. Fejsbuk je najviše uticao da se prilivi domaćih medija od oglašavanja svedu na minimum”, smatra Zaimović.

Za Fedžada Forta, generalnog sekretara Društva novinara BiH mediji su bili jedna od prvih ekonomskih žrtava pandemije.

Vi se sećate da smo na samom početku pandemije imali slučajeve otpuštanja novinara i umanjenja njihovih plata. Firme koji su oglašivači u medijima su se našli u problemima, prestali su se reklamirati čak i otkazivati zakazani reklamni prostor, što se odrazilo na rad medija. Mediji su, sa druge strane, bili na prvoj liniji i bili su na raspolaganju građanima 24 sata izveštavajući ne samo o pandemiji već i o socio-ekonomskim posledicama koje je pandemija donela društvu”, ističe on.

Smanjenje u prihodima od oglašivača je za posledicu imalo otpuštanja, a prvi na udaru su bili dopisnici i honorarni saradnici. Ni predizborna kampanja koja je na neki način bila nada da će kroz predizborne spotove i zakupljeni prostor doneti finansijsku infuziju ističe Andrijana Pisarević, novinarka portala SrpskaCafe.com.

Pojedini mediji su već u aprilu prošle godine otpustili novinare i druge zaposlene, nisu produžavali ugovore na određeno vreme i tako dalje. Istovremeno, obim posla se povećao, a uslovi rada su višestruko otežani. Radilo se više nego ranije, pod maskama i u rukavicama, strepeći od virusa i raznih dramatičnih scenarija. Firma u kojoj sam zaposlena nije do sada otpuštala ljude niti su smanjivane plate i nadamo se da će tako i ostati. Radnici zaposleni na televiziji podeljeni su još na početku pandemije kako bismo sveli na minimum mogućnost zaraze. Zaposleni na portalu SrpskaCafe.com radili su od kuće mesecima. Sada smo se svi vratili u kancelarije, pridržavamo se mera i pokušavamo da nadoknadimo propušteno”.

Bojan Sulaver, direktor i osnivač HP grupe sa sedištem u Trebinju smatra da je država morala mnogo više da uradi kako bi podržala medije koji su u vreme pandemije dali svoj doprinos delujući za opšte dobro.

Svi mi koji se bavimo novinarstvom i medijima zaista smo se trudili da kao u ratnom stanju budemo na raspolaganju, a negde je ostao utisak da smo zaboravljeni kad se to malo slegli i kad je država trebala da pomogne. Negde je zakazalo. Ja smatram da je policija imala manje posla nego pre pandemije, a dobili su jednokratnu novčanu pomoć države u iznosu od hiljadu maraka, dok smo mi u medijima u vreme pandemije radili više nego ikada pre”, kaže naš sagovornik i dodaje da je nakon svega ostao pomalo gorak ukus.

Aleksandar Trifunović, urednik portala “Buka” smatra da je po opstanak medija od pandemije veća pretnja ponašanje oglašivača.

Svi oglašivači su praktično u jednom momentu, u aprilu i maju, zaustavili oglašavanje jer nisu znali šta se dešava, kako da se ponašaju šta će se dalje dešavati. Međutim, vrlo brzo, svi stalni oglašivači su se vratili. To je neki prihod kojim ne možemo biti preterano zadovoljni, ali smo zadovoljni što se bilo ko oglašava s obzirom na teme kojima se bavimo. Pretprošle godine smo, nakon što smo objavili tekst  o kompaniji m:tel u kojem smo napisali da su doslovno oteli novac od svojih akcionara, doslovno su sutradan povukli svoje oglase iako su do tada bili naš stalni oglašivač. Tako da to govori kako stoje stvari. Dok ne taknete nekog ko se oglašava kod vas, dotad se i oglašava. Tako da to vidim kao veći problem nego uticaj pandemije”, podvlači Trifunović.

Stvari se vraćaju u “novu normalu”

Negde između medija i oglašivača su smeštene marketinške agencije. Iz njihovog ugla je prvi period bio stresan za sve medije u finansijskom smislu, ističe Zvezdana Žujo iz agencije Communis.

Na samom početku pandemije, sve kompanije su bile prilično uplašene, vrlo brzo su uvele restrikcije u smislu drastičnog rezanja budžeta gde god je to bilo moguće ili je pak došlo do potpunog izostanka investiranja u marketing aktivnosti. To stanje je trajalo naredna dva meseca, a onda su, već naučene na ‘new normal’ period, počele lagano da se aktiviraju, da bi krajem godine dosegle isti ili pak sličan nivo iz prethodne, 2019. godine. Budžeti su u mnogome zavisili od branše kojoj kompanija pripada, od strategije same kompanije, te novih odluka donetih od strane menadžmenta i njihovih procena daljeg razvoja”.

Na sličan način doživljava period iza nas i Dobrila Močević, direktorica firme “PrimeComunications” koja u svemu takođe vidi jednu pretnju za nezavisne medije.

Otkazivanje kampanja i smanjenje oglašivačkih aktivnosti, po informacijama koje sam dobila, samo u prvoj sedmici je umanjilo budžete medija i do 50%. To je za medije u privatnom vlasništvu, ili bilo koju firmu, dovoljno štetno da vam treba više od tri meseca normalnog poslovanja samo da nadoknadite taj prvi nalet. A kriza traje li traje. Ono što je zabrinjavajuće i posebno teško je da nezavisni mediji u Bosni i Hercegovini inače imaju problem u postizanju očuvanju održivosti koja je jedina garancija nezavisnog, etičnog, profesionalnog djelovanja. Pored finansija od kojih zavisi opstanak, ali i kvalitet rada, mediji su se našli u vrtlogu infodemije, dezinformacija, teorija zavera, političkih skandala vezanih uz pandemiju i uz to, i sami ograničeni različitim barijerama a potrebniji nego ikad da bolje no ikad obave svoj posao tačnog, blagovremenog i nepristrasnog informisanja, pa i edukovanja javnosti“, kaže Močević.

Najteže je bilo štampanim medijima koji su i pre pandemije bili u nezavidnoj situaciji, slažu se naši sagovornici. Ipak, neki od njih smatraju da će print u BiH opstati uprkos svemu.

Vreme printanih medija svakako prolazi, a kriza koju je pandemija donela je njih dodatno pogodila”, smatra Fedžad Forto, ali ne umanjuje negativan uticaj i na druge vrste medija.

Što duže pandemija bude trajala, što budu teži ekonomski problemi, oni će biti sve lakši plen društvenih i političkih elita koje verovatno u zamenu da ih ekonomski održe na površini sigurno mogu tražiti neke usluge. Bojim se da bi se sloboda medija mogla proporcionalno smanjivati kako pandemija bude trajala, a ekonomske posledice budu sve teže”, podvlači naš sagvornik.

Donekle suprotan stav ima Andrijana Pisarević za koju štampa ima budućnost ukoliko ne bude pravila kompromise kada je sadržaj u pitanju.

Budućnost printa nije pod znakom pitanja. On će u ovoj ili onoj formi živeti još dugo, kao i radio i televizija, knjige. Međutim, naš problem je što print uporno posmatramo iz vizure od pre 50 godina. Stranice dnevnih novina pune se dnevnim događajima i bajatim vestima koje su pre dva dana izlizali portali i televizije i koje više nikoga ne zanimaju. Praksa da se bavite temama i analizama zahteva dosta ljudstva, kvalitetne i brze novinare, kao i izdvojeno vreme da se neka tema dobro obradi”, kaže ova novinarka.

Print u BiH, po njoj, ide linijom manjeg otpora i u novine trpa šta stigne samo da se do 16 časova zatvore stranice.

Ništa ne problematizujete što bi moglo izazvati bilo kakvu reakciju i izbegavate da se bavite ozbiljnijim novinarstvom, nemate pritisaka, niko vas ne proziva, ne demantuje i sve vam je odlično. Međutim, vrlo brzo se suočavate sa tim da postajete dosadni, da vam tiraž opada i da se čitaoci ne zadržavaju. Uz sve to, treba uvijek imati u glavi i to da mi nismo nešto posebno načitana nacija. Razmislite koliko često kupujete novine i magazine i da li ih čitate isključivo u kafanama”, naglašava naša sagovornica.

I Zvezdana Žujo ističe da je na strani štampe naša pomalo konzervativna priroda kao i da su pokušali u vreme pandemije posebno da podrže štampu i oglašivačima ukažu na prednosti tog medija.

U našoj regiji ipak nije tako loša situacija sa štampom jer smo konzervativniji. I dalje čitamo novine, i dalje želmo da osetimo onaj miris i da izbistrimo novine od početka do kraja ili od kraja do početka, zavisi kako ko čita”, uz osmeh kaže naša sagovornica.

(Pre)živeti se mora

Pandemija je za HP grupu došla u posebno nepovoljno vreme jer su nakon pet godina postojanja u ovom periodu očekivali jedan zamah. Iako nije u potpunosti zadovoljan, Bojan Sulaver ističe da se prihodi polako stabilizuju.

Uspeli smo pozitivno da završimo godinu, ali ne mogu da budem zadovoljan jer smo imali mnogo veće ambicije. Sada smo na nivou prihoda od 6o-7o% u odnosu na prihod od marketinga pre pandemije”, konstatuje i dodaje da će se u budućnosti okrenuti ka rešenjima koja će doneti više prihoda, prvenstveno onlajn marketing i trgovina koji su zabeležili rast u vreme pandemije.

Svi dajemo sebi za pravo, i s pravom, da kritikujemo rad medija, objektivnost, kvalitet, brzinu, tačnost, etičnost… A važno bi bilo da se razume, prepozna i prizna koliki je, još uvek, značaj i uticaj medija u društvu. I kolika je odgovornost medija, posebno u vanrednim okolnostima pa, u skladu s tim, podržati i pomoći da dobre medijske prakse, i dobre i profesionalne medije sačuvati od propadanja“, mišljenja je Dobrila Močević.

Po prirodi optimista, Zvezdana Žujo očekuje lagani oporavak tržišta i da će svi imati više posla.

Moramo da preživimo. Oglašivači moraju da prežive i preživeće. Mediji moraju da prežive, a bogami i agencije. Idemo dalje”, zaključuje ona.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име