Hakuna tata-mata

0
52

Neosetno smo skliznuli u decembar, skoro kao ministarska ruka u javne finansije. No, novi mesec nas nije poštedeo starih glavobolja i tema.

i-bi-nedelja
Kralj lavova (screenshot)

Nastavila se epopeja sa prvom glavom sudskog i tužilačkog veća. Oni koji ga brane (Dodik&Co) tvrde da se takav integrtet retko sreće. Čovek od visokog pravi nisko, od gotovog veresiju. Ili je možda obrnuto?

Ali, to i nije važno u ovoj zemlji čuda i Alisa, pardon Željki, Zora i ostalih Dušanki. Doduše, i dalje se pitamo kako su uopšte otišle tako daleko na hijerarhijskoj lestvici, ali se onda setimo Radovana i sve bude bolno jasno. Naime, godinama iščekujemo trenutak u kome će njihova stručnost i superiornost u vladanju resorom kojim upravljaju, izaći na videlo. Da i mi sa ponosom uzviknemo: “Da, čekanje se isplatilo!”. Ali, avaj! I dalje plaćamo mečku u džaku (ili helikopteru) za koju tvrde da je vaza iz dinastije Ming. No, tako stvari i funkcionišu u zemlji u kojoj se politika doživljava kao umešnost da vam umesto sveće uvale rog.

Da je visoko u stvari nisko sa minusom ispred, pokazao je Milan Tegeltija čiji se telefonski razgovor sa koleginicom preslušavao i u nedelji iza nas. Upućeni su razumeli i skrivene slojeve, mi obični smo svedočili prostačkom vokabularu, a oni koji ga brane, kažu da smo trebali da začepimo uši i fokusiramo se na to ko ga je prisluškivao.

Kad smo već zatvorili oči pred rezultatima izbora u Doboju, možemo, vala, i na prostački govor prvog među sudijama i tužiocima. Uostalom, Tegeltija vaga do četvrtka, kada će nam dati na znanje da li zavređujemo dalje njegov angažman ili će svoje usluge ponuditi nekome ko će njegove kvalitete znati više da ceni.

Kad pomenusmo nebrušene talente, CIK je, nakon dugog brojanja, zaključio da u Srebrenici i Doboju nešto smrdi. Vrh RS je unisono uzviknuo da je to jedino iz Danske moglo da stigne, a da Sanja Vulić u tome nikako nije mogla da učestvuje. U stvari, pravo je čudo kako svih 62 hiljade birača iz Doboja svoj glas nije dalo njoj. To kako je ona napredovala u poslednjih nekoliko godina do sada svet nije video.

Čak je i Nikoli Tesli trebalo više vremena da se za njegovo ime čuje u svetu nauke. A Vulićeva je samo snagom svog nepomućeog intelekta i od svakog smisla i zdravog razuma oslobođenih izjava, za nekoliko godina uspela da se nametne kao etalon, takoreći merna jedinica, za obožavanje mečke u džaku i, shodno tome, ostvarila meteorski uspon u sivoj zoni parlamentarnog sveta.

Ali, tu uspesima nikako nije kraj. Poput onog popa koji je narodu propovedao da pokloni košulju ubogima i sirotima, a popadiju izgrdio što je njegovu dala, tako i naša Vlada propoveda štednju i najavljuje stezanje našeg kaiša. Oni će i dalje da lete, da se goste, od naših para da kupuju odela, prointerove softvere i tonere i sve drugo što otac i sin i, ako ima još koja siva eminencija, zatraže.

Nismo mi te sreće da nas pogodi meteorit i da postanemo milioneri, kao što se prošle nedelje desilo nekom liku iz Severne Sumatre.  Nama milione iz džepa uzimaju čim trepnemo, a pritom nas ubeđujući da nam je jedina nada za bolju budućnost mafioza sa oskudnim vokabularom.

Teško je reći kako će se ova priča završiti. Ali smo gotovo sigurni da je loše po nas. Već možemo da naslutimo da će prodaja lavovskog dela porodične srebrnine biti opravdana koronom.

Jerbo, mi više nemamo mehanizam ni da se od običnog gripa branimo. Oslanjamo se na imunitet i dobro lično zdravlje. Nikako na sistem i njegova preimućstva. Na koži osećamo posledice poslovice “Sve što je vredelo, otišlo u Luksemburg, a što je o našem trošku letovalo u Zanzibaru, doći će nam glave”.

Sada je samo presušila bara (čitaj: nestaje para), a krokodili su postali alaviji. Čak je i Dodik prošle nedelje  bio primoran da proguta sopstvene reči o izmeni zakona i izjavi da će gradovi i opštine sami predlagati izmene. A sve, naravno, kako bi nama bilo bolje.

Nešto pre toga su mediji preneli da je u neformalnom sastanku Stanivukovićem Vučić obećao da će moliti Mileta da ne menja zakon čime ga je, dodaje se u informaciji, zadužio.

Iz toga, dakle, možemo da čitamo da se zakoni menjaju i odbacuju milošću božijom, pardon, Bajinom, da se taj bog može umilostiviti ako znate sa kim da se vidite u Beogradu i  da mu zbog toga morate biti večno zahvalni. Amin.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име