Gacko i muralna vremena

0
52

Praksa da se muralima oslikavaju zidovi zgrada doživljava procvat u poslednje vreme. I dok je širom sveta to vid konceptualne umetnosti, na našim prostorima sa zidova gledaju crkveni velikodostojnici, sportisti ili, pak, nastradali navijači. To i ne čudi budući da su nosioci oslikavanja uglavnom navijačke grupe. 

mural-gacko
Zidovi Gacka

Novinar nekad bira temu, ali se češće desi obrnuta situacija. U ovom slučaju pripadnici navijačke grupe “Delije” iz Gacka su bili revoltirani opaskom novinarke o estetskom uticaju grafita i murala na atmosferu grada. Želeli su da demantuju da su za poduhvat oslikavanja dobili pare iz budžeta. Podvlače da su sami finansirali ceo projekat i da su u sve uložili mnogo truda.

Sami smo skupljali novac, sami smo dali ideje”. Ističu i da se politika među njih nikada nije mešala.

Ovaj grad smo muralima i idejama od postojanja grupe činili samo lepšim i svežijim, a nikad ni u kom pogledu sumornim”, ističu inicijatori, mlađa ekipa “Delija”.

Ipak, malo je onih koji bi se sa ovom ocenom složili.

Mali prostor mnogo murala

Naši sagovornici koji se bave estetikom ističu da je opšti utisak koji Gacko odaje jedna zapuštenost i u estetskom i u urbanističkom pogledu. Smatraju i da grafiti i murali, mada ima i odlično urađenih, ipak ruže lice grada.

Ko iole ima osećaj za estetsko će se složiti da im, pre svega, nije mesto u centru grada. Na malom prostoru imamo mnogo murala”, ističe jedan od naših sagovornika i kaže da je to jedna “stihija kojoj ne možeš da se odupreš, pa se čovek negde pomiri sa tim”.

A da je trend sveprisutan, potvrđuju i primeri od Nevesinja do Višegrada u kojima su, nakon smrti vladike Amfilohija Radovića na zidovima oslikani murali sa negovim likom. Iza toga mahom stoje navijačke grupe.

Mada projekat nije finansiran iz budžeta, on nema nikakvu dozvolu nadležnog opštinskog organa. Kako se uopšte desilo da neko oslikava centar grada bez ikakve intervencije odgovornih pitali smo u Odeljenju za građevinarstvo, urbanizam i prostorno planiranje opštine Gacko.

mural-gacko
Zid za košarkaše

Aleksa Zelenović, načelnik ovog odeljenja tvrdi da niko nije tražio dozvolu niti je dobio.

Moja pretpostavka je da su delovali uz saglasnost stanara zgrada na kojima su ti murali oslikani”, kaže Zelenović i dodaje da su praktično preko noći osvitali.

Ali, jednom naslikani, tako su ostajali bez reakcije nadležnih ogana koji, niti imaju svoj plan sređivanja grada, niti su, sudeći po ovom primeru, u stanju da kontrolišu i kanališu inicijativu koja dolazi od grupe građana. Istovremeno, Gacko godinama nema ni građevinsko-urbanističkog inspektora, čiji bi to bio prevashodni zadatak.

Tako da su “Delije” ulepšavale grad najbolje što su mogli, a nadležni posmatrali bez reakcije.

Gde god se okrenemo srpske i ruske zastave, neke problematične poruke, nepojmljivo mi je da smo, umesto u 21. veku, i dalje zaglavljeni u 1940-oj“, komentariše jedna sagovornica.

Ne dopada mi se ideja. Grad liči na cirkus. Kad prođem pored zgrade osećam kao da idem na groblje“, kaže druga.

Nek se nešto dešava”, opaska je starijeg meštanina koji nije oduševljen onim što vidi, ali mu je važnija inicijativa, kaže.

I mada većina ne podržava oslikavanje grada, takođe ističu da su “to sve divni momci i ne žele da povrede njihova osećanja“, da citiramo jednog sagovornika.

Mladi izgubili mladalački duh

Za razliku od mladosti prethodnih razdoblja koja je bila nosilac avangardnih ideja, promoter ljudskih sloboda i kosmopolitizma, čini se da su današnje generacije često konzervativnije i isključivije od svojih roditelja.

Sa tim se slaže i sociološkinja Jovana Petković- Aćimović koja ističe da su mladi danas sve više konzervativni, letargični i nacionalistički nastrojeni.

Umesto kreativnog mladog čoveka imamo konformistu i pasivnog, rasipničkog konzumenta, koji vodi programiran život- spava, jede, uči koliko mora, mnogo koristi kompjuter i mobilni telefon. Tako se formiraju jednodimenzionalna bića koja karakteriše odsustvo kreativnosti, kritičke svesti i formiranja sopstvenog stava” objašnjava Petković koja u tome i vidi razlog za odsustvo bunta mladih.

jovana-petkovic-acimovic
Bunta mladih skoro da nema- sociološkinja Jovana Petković-Aćimović

Tradicionalni sistem vrednosti koji se kod nas očuvao u porodici, ali i u društvenom sistemu je, naglašava Petković-Aćimović osnovni uzrok konzervativizma mladih.

Konzervativizam je reakcija na društvenu, ekonomsku i moralnu krizu. Podrazumeva vraćanje na prošlost i pozivanje na tradiciju. On je primamljiv jer daje proste odgovore, a romantičarska vizija prošlosti inspiriše mlade. Postoji razrađen koncept koji prožima sve pore društva- obrazovni sistem, medije, institucije”, naglašava ona.

Dodaje da je konzervativna kultura ovde “mejnstrim” kao i da mladi prihvataju ono što im se “servira”, pa to postaje njihov stil života. Petković-Aćimović kaže i da se nije lako suprotstaviti nametnutim konzervativnim stavovima budući da smo “svedoci da su poltronstvo i podilaženje put ka uspehu. Građanske hrabrosti gotovo da i nema . Nedostaje smelost za pokretanje promene zbog straha od osude i apriori očekivanog neuspeha”.

Sa druge strane, estete smatraju da smo u kulturnom i umetničkom pogledu neobrazovani, a kad su mladi u pitanju, stanje na tom planu je katastrofalno.

O nivou jedne civilizacije, jednog naroda, najviše govore kultura, arhitektura i umetnička dela“, ističe jedan od naših sagovornika i dodaje da se plaši da smo na tom polju izneverili potomke kojima nećemo mnogo toga ostaviti, ali i pretke čija dela ne poznajemo.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име